• Kredit i lizing - bolje prošli dužnici u evrima

      • 11. Jul 2010.
      • Izvor: www.blic.rs

    • Svi koji otplaćuju kredit ili lizing u stranoj valuti, iz dana u dan prate hoće li se švajcarski franak ili evro bar malo smiriti i okrenuti smer

      Svi koji otplaćuju kredite u stranoj valuti iz dana u dan prate hoće li se švajcarski franak ili evro bar malo smiriti i okrenuti smer. Naime, kako evro pada prema „švajcarcu“, tako ova valuta raste prema srpskom dinaru. Istovremeno, u odnosu na domaću valutu jača i evropska moneta. Tako su, prema našoj računici, ukupna dugovanja srpskih građana samo zbog kursa u poslednja dva meseca porasla za 17,6 milijardi dinara. Istovremeno je dug privrede povećan za oko 42 milijarde dinara.

      Prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sredinom 2008. godine, kada su franci još bili popularni zbog nešto nižih kamata, jedan „švajcarac“ vredeo je oko 48 dinara. Godinu dana kasnije popeo se na 60 dinara, a ove nedelje na 78 dinara. I evro je istovremeno jačao u odnosu na srpsku valutu, pa je kurs sa 93,6 dinara za evro iz jula prošle godine došao na ovonedeljna 104 dinara.

      Kako to izgleda na primeru konkretnog stambenog kredita pokazuje iskustvo iz „Unikredit banke“. Njihova računica govori da je mesečna rata za stambeni kredit u „švajcarcima“ (u protivvrednosti od 50.000 evra) pre godinu dana bila tačno 22.077 dinara. Ovog meseca rata za ovaj isti kredit iznosi 27.382 dinara. Dakle, 5.300 dinara više, što je rast od 24 odsto. Rata je najviše rasla u poslednjih nekoliko meseci, pa je, recimo na ovom primeru samo od februara do jula porasla za skoro 3.700 dinara.

      Imajući u vidu ovakav trend švajcarske valute, nesporno je da u poslednjih godinu dana bolje prolaze dužnici u evrima. Praktično, za kredit iz prethodnog primera, ali u evropskoj valuti, mesečna rata je za godinu dana porasla 1.420 dinara (sa 31.200 dinara u julu prošle godine na 32.620 ove nedelje). Dakle oni koji imaju zajam u „švajcarcima“ mesečno su kraći za skoro 3.900 dinara!

      Muku muče i privrednici. Čenejska firma „Jaje produkt“ zadužena je i u evrima, a zajam je na pet godina. Njenom vlasniku Ljubomiru Đurđeviću na ukupan kredit od 300.000 evra samo od početka godine rata je zbog kursa porasla za deset odsto.

      „U januaru ove godine mesečno sam plaćao tačno 572.160 dinara, a u junu skoro 622.000. Dakle, samo zbog kursa svakog meseca gubim oko 50.000 dinara. A reč je o subvencionisanom kreditu sa kamatom od tri odsto. Istovremeno od kupaca potražujem više od 30 miliona dinara, gde zbog kursnih razlika dodatno gubim tri miliona dinara. To je iznos sa kojim ovoj firmi koja zapošljava 18 ljudi mogu da obezbedim plate za tri meseca ili otplatu kredita za šest meseci“, kaže Đurđević za „Novac“.

      Kad se pogleda kursna lista centralne banke, vidi se da se sve do oktobra 2008. švajcarski franak u odnosu na dinar bio relativno stabilan i da se držao na nivou oko 50 dinara. Tada počinje i njegov rast, a dužnici po prvi put shvataju šta znači biti izložen kursnom riziku. Na to su iz centralne banke više puta upozoravali, s obzirom na to da se kretanje franka prema dinaru izvodi posredno preko njegovog kretanja prema evru. Budući da su stvari za evro pošle nizbrdo, srpski građani s kreditima u francima sada to i te kako osete.

      Tih je kredita u maju ove godine bilo 22,4 odsto, a bilo ih je i više za oko jedan odsto krajem prošle godine i za dva odsto pre dve godine. Već na prvi znak problema deo dužnika se nastojao rešiti „švajcaraca“, prebijajući ih s novim kreditom u dinarima ili u evrima. Tako su samo u maju dinarski krediti za refinansiranje porasli za 4,6 odsto, sa 38,1 milijardu dinara na 39,9 milijardi.
      Inače, u prvom kvartalu ove godine nijedna banka u svojoj ponudi nije imala stambene i potrošačke kredite indeksirane u švajcarskim francima. Gotovinske kredite indeksirane u ovoj valuti nudila je samo jedna banka, potvrdili su nam u Narodnoj banci Srbije.

      Bankari očekuju i dalje jačanje švajcarskog franka.
      U „Erste grupi“ podsećaju da Švajcarska centralna banka na poslednjem zasedanju nije ponovila izjavu o sprečavanju preteranog jačanja franka.
      „Tako je ova valuta brzo ojačala do nivoa od 1,32 franka za evro. Verujemo da postoji visok rizik i od daljeg jačanja, čak i preko nivoa od 1,3“, kaže za „Novac“ Mildred Hager analitičar iz „Erste grupe“.

      I Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“ očekuje da će „švajcarac“ biti jak najmanje do kraja godine.

      „Smanjenje novčane mase sa ekonomskog i monetarnog aspekta u Švajcarskoj će imati smisla i delovaće u pravcu jačanja franka. Procene su i da će Centralna banka Švajcarske znatno ranije podići referentnu kamatnu stopu od Evropske centralne banke, što će takođe uticati na jačanje franka“, kaže Petrović za „Novac“.

      I sami bankari sve više savetuju građanima da pređu na dinarske pozajmice za refinansiranje ukoliko imaju gotovinski ili potrošački zajam u stranoj valuti. Jer više niko nije nasigurno dokle će dinar da pada, odnosno evro da jača. Neki analitičari smatraju da će ta granica do kraja godine iznositi 110 dinara za jedan evro, što neće ugroziti projektovani nivo inflacije.

      „Dinar bi u narednom periodu trebalo da bude stabilan kao posledica pozitivnog sezonskog uticaja. Slabljenje je moguće očekivati krajem trećeg i u četvrtom kvartalu i to usled smanjenog priliva kapitala i jače sezonske tražnje. Uticaj na kretanje kursa imaće i razvoj u regionu“, kaže Petrović.

      U centralnoj banci Srbije napominju da su krediti za refinansiranje, iako mogu biti odobreni uz niže mesečne rate, sa dužim rokom otplate na kraju skuplji. Upozoravaju i da niža kamata ne znači automatski i jeftiniji kredit jer se zaduživanjem po nižoj stopi, ali sa ugovorenom valutnom klauzulom u švajcarskim francima, korisnici kredita izlažu riziku povećanja visine mesečne obaveze izražene u dinarima u slučaju jačanja franka.
       
      Najviše prigovora na banke i kredite
      U prvoj polovini ove godine Narodna banka Srbije primila je 528 prigovora na rad finansijskih institucija, od čega se 80 odsto prigovora odnosi na rad banaka. U odnosu na isti period lane, to je rast za skoro 25 odsto. Nešto više od polovine prigovora vezano je za kredite. Oko 23 odsto primedbi se odnosilo na tekuće račune, a 15 odsto na platne kartice.

      Izvor: www.blic.rs


    •