• Lizing kao pauk

      • 20. Decembar 2008.
      • Jovana Rabrenović, Politika

    • Broj vozila koja se vraćaju lizing kućama udesetostručen u odnosu na prošlu godinu

      Članovi poslovnog udruženja Međunarodni transport zatražili su nedavno od lizing kuća kod kojih su uzeli kamione da im naredne godine prepolove ratu lizinga i produže rok otplate, a one su im izašle u susret. Razlog za takav zahtev je svetska recesija, zbog koje prevoznici imaju sve manje posla.

      Navedeno udruženje, inače, ima 600 aktivnih članova, a kod lizing kuća su u poslednje dve godine uzeli čak 2.000 vozila, kaže Neđo Mandić, predsednik udruženja i vlasnik „Pertnertransa”. Prosečna vrednost vozila je 105.000 evra, a zbog kamata dug prevoznika po kamionu je oko 130.000 –140.000 evra.

      – Krizu smo dobro osetili još od septembra. Tada za nas počinje najaktivniji deo godine, a promet se prepolovio. Sada, u decembru, jedva da radimo sa petinom kapaciteta. Shvatili smo da obaveze po osnovu lizinga nećemo moći da izmirimo, pa smo sa lizing kućama postigli sporazum o produžetku plaćanja – kaže Mandić.

      Po njegovim rečima, za prevoznike je važno da dočekaju vreme kada će bolje poslovati. Nije im, kaže, ni u interesu da vrate vozilo, jer ostaju bez sredstva za rad.

      – Kada bismo vratili vozila, našli bismo se u još većem problemu, jer smo prilikom potpisivanja ugovora o lizingu potpisali i ličnu menicu. Ako se vozilo vrati i lizing kuća ga ponudi na prodaju, a zbog krize nema kupca ili vozilo koje je procenjeno na 60.000 evra može da se proda samo za 30.000 evra, lizing kuća ima pravo da nadoknadi razliku iz lične imovine prevoznika. Oni nikada nisu na gubitku, tako da nas ta klauzula tera da tražimo odlaganje – kaže Mandić.

      Da li zbog krize, tek lizing kuće dobijaju nazad sve više automobila, ali i drugih sredstava uzetih na taj način otplate – autobuse, kamione, poljoprivredne mašine. Specifičnost kupovine na lizing jeste u tome što prodavac ostaje formalnopravno vlasnik sve do plaćanja poslednje rate.

      Direktor firme „VIP SL sekjuriti” Igor Pejović, koji radi sa 14 od ukupno 17 lizing kuća u Srbiji, kaže da se broj vraćenih vozila udesetostručio. Prošle godine mesečno je vraćano desetak automobila, a sada tri-četiri dnevno, znači stotinak mesečno. I to podjednako i od preduzeća i od fizičkih lica.

      – Nema pravila, vraća se sve od „juga” do „poršea kajen”, vrednog 100.000 evra, ili „mercedesa ML”. Ljudi poslednje pare daju za učešće, smatrajući valjda da su tako kupili auto. Zanemare rate, kamate, da je otplata na pet godina, kasko osiguranje koje je obavezno, a koje u slučaju „poršea kajen” košta 5.000 evra – kaže Pejović.

      Po rečima našeg sagovornika, u osnovi svakog upadanja u dug jeste pogrešna procena, bilo da se radi o firmi ili pojedincu. Malo je preduzeća koja imaju finansijskog savetnika, a iskustvo pokazuje da firme retko vraćaju „zastavu punto”, pa i „škodu fabiju”, što znači da su kupljena kao sredstvo za rad. Više vraćaju luksuznije automobile, što ukazuje i na megalomansku bolest. Po pravilu, kola lakše vraćaju firme, a reč je o onima koje su već dospele u blokadu ili imaju neki drugi, veliki finansijski problem. 

      – Srećemo se sa raznim slučajevima. Dešava se da je klijent promenio adresu, a da to nije prijavio lizing kući i policiji, ili da predmet lizinga ne zateknemo kod klijenta, jer ga je, na primer, bespravno otuđio trećem licu. Dešava se i da se lizing vodi na jedno lice koje ga plaća, a da ga vozi treće lice – objašnjava Pejović i dodaje da je njegova firma poslednja karika pre konačnog raskida ugovora i pokretanja sudskog postupka.

      „VIP SL sekjuriti” ima ovlašćenje da se sa klijentima i vansudski dogovori, a na osnovu izveštaja koji daje lizing kući donosi se odluka. Preporuka može biti da je potraživanje realno nenaplativo ili da primaocu lizinga treba izaći u susret i omogućiti mu produžetak roka plaćanja ili mu dati grejs period. Dešava se i da klijent sam vrati automobil.

      Kada primalac lizinga vrati automobil, to ne znači da je on za njega trajno izgubljen. On zapravo tek tada shvati ozbiljnost situacije, isplati troškove i uzme auto nazad. Takvih je, kaže Pejović, polovina, a samo pet odsto ponovo počne da kasni s otplatom i tako opet dođe do oduzimanja vozila.

      Izvor: www.politika.rs


    •