• Kakva smena, tolike i kolone

      • 01. Avgust 2011.
      • Izvor: www.politika.rs

    • Ekipa „Politike" dočekivala kamiondžije na graničnom prelazu Batrovci. – Gužve zavise od toga koja smena radi, kažu šoferi

      Batrovci – Ne moraju pod stare dane da polažu predmete iz osnovne škole, kao što je to bilo s Pajom i Jaretom, ali muke kamiondžija koji jezde našim drumovima uopšte nisu male.

      Ne propituju ih istoriju i deljenje razlomaka, niti moraju da znaju da pevaju, kao što su morali da nauče junaci popularne TV serije iz sedamdesetih pre nego što im je dozvoljeno da ponovo voze, ali naoružati se strpljenjem obavezan je „rekvizit” svakoga ko bi da danas sedne za volan šlepera i uputi se ka izlasku iz naše zemlje.

      Potvrdile su to desetine kamiondžija s kojima je ekipa „Politike” razgovarala na graničnom prelazu Batrovci, na granici s Hrvatskom. Danima su zvali našu redakciju. Kažu, tu se bez razloga satima čeka.

      – Zašto – pitamo ih.

      Raspoloženi su za razgovor.

      – Sad ću ja tebi da kažem zašto – započinje jedan od njih.

      – Zato što ima pravilo: kakva smena, takva i brzina! I otud velike kolone. I ’de baš danas dođoste, u četvrtak? Danas dobro rade, trebalo je juče malo ovde da snimate. Da vidite kako se čekalo sedam, osam sata – reči su kojima je ekipu „Politike” na graničnom prelazu Batrovci dočekao A. G., dvadesetosmogodišnji kamiondžija iz Velesa u Makedoniji.

      Obišao je, nastavlja on na solidnom srpskom, sve granične prelaze po regionu.

      – Najviše je ovde gužve i na prelaz Tabanovci. I to sa vašu stranu. Čekaš papiri, a carinika mrzi da izlazi stalno, nego čeka da se nakupe kamioni, pa da uradi za sve zajedno. To samo ovde ima. Ja se kod vas osećam kao kod kuću, al’ često je mnogo sporo – žali se on.

      Pet godina, kaže, vozi kamion. Ovaj put je za volanom šlepera punog paprika. Iz rodnog grada vozi ih u slovenački Maribor.

      Njegov kolega H. A., iz Bugarske, za volanom je 30 godina. Ni on ne bi novinarima da otkrije ime. Stalno prelaze granicu, kažu, pa ne bi da im imena „izađu u novine”. Srpski jezik H. A. pomalo govori. Ali, čini se, dovoljno da objasni šta mu najviše smeta.

      – Gužva, samo gužva i čekanje smeta. Najgolem problem je ovde i u Bulgarija. Slovenija je bolja. Ima i tamo puno kamioni, al’ ide brže. A danaske je super, gde ste prošle nedelje bili – završava on.

      Ubrzo ga iz nekoliko šlepera u koloni glasnim sirenima opominju ga da ne zadržava red. Pali kamion i hita ka prelazu.

      U to konačno nailazi i kamion s domaćim tablicama. I ovaj šofer je raspoložen za priču. Ali, bez snimanja i otkrivanja imena. A i kako ne bi bio za priču. Očekuje ga putovanje od čak 19 sati! Odredište mu je, ni manje ni više, nego – Sicilija. Na ovo italijansko ostrvo iz Šapca vozi šleper pun lima.

      – Najgore je kada se čovek na graničnom prelazu zatekne u petak, subotu ili nedelju. Kolone šlepera su tada maltene do naplatne rampe – kaže on.

      – Šta vam najviše smeta? Šta biste promenili da možete i šta biste voleli da carinici pročitaju u novinama – pitamo ga pre nego što preko Hrvatske i Slovenije ne pohita ka Italiji.

      – Smetaju oni carinici koji sporo rade. A to vam ovde zavisi od smene. Ali, ipak se u Bugarskoj čeka više nego ovde. Čisto da ne preterujemo da je kod nas najgore i da samo ovde ništa ne valja – kaže kamiondžija, pedesetpetogodišnji B. S.

      I on kamion vozi već više od 20 godina. Postao mu je, dodaje, druga kuća.

      – Tu spavam, tu jedem, tu se odmaram, tu sve radim. Stanem na neki parking i prespavam – priča.

      Ima li novca za odmor u motelu?

      – Kakvi u motelu?! Ako to platim, ništa od para neće da pretekne – jada se.

      Stiže još jedan kamion s makedonskim tablicama. Čini se da šleperi iz nekadašnje južne jugoslovenske republike ovuda često prolaze. Vozač otvara vrata. I on bi malo da popriča. A njegov teret mnogo je slađi od metalnog tovara kolege iz Šapca.

      – Teram pun kamion lubenica iz Velesa za Sloveniju – kaže tridesetsedmogodišnji N. K. Srpski, dodaje, odlično govori.

      Pravilo – kakva smena, tolike i kolone, i on je primetio.

      – Gužva vam ovde uvek zavisi od smene. Ima neki carinik što tri sata gleda u kompjuter, a drugi sve završi začas. Šta da vam kažem. Ovde ima trojica koji mnogo brzo rade. Najviše volim kad naletim na njih – zaključuje.

      A šta je najgore?

      – Najgore je kad se ovde zadržim šest sati. Za to vreme bih stigao do Slovenije – kaže on dok sprema papire za carinike.

      I to, ovaj put, za brzu smenu!

      Izvor: www.politika.rs


    •