• Banke uteruju rate zajma

      • 14. Februar 2011.

    • I banke u Srbiji počele da prodaju rizična dugovanja specijalizovanim agencijama za naplatu potraživanja. Naplata problematična kod 17,5 odsto kredita, vrednih 270 milijardi

      Banke u Srbiji počele su da prodaju dugove građana i firmi specijalizovanim agencijama za naplatu potraživanja. 

      Dugove trenutno otkupljuje pet velikih agencija i nekoliko manjih. Banke ih prodaju po 20 do 30 odsto nižoj ceni nego što je vrednost potraživanja, a neretko i uz mnogo veći „popust“, ako procene da nema šansi za naplatu zajma.

      Kada preuzmu naplatu dugova, agencije kreću u akciju. Najpre su to telefonski pozivi, često neprijatni za klijente dužnike. Slede i razgovori, kao i upornije metode ubeđivanja da se uteraju rate kredita ili ceo dug.

      Zasada nema mnogo dugova ustupljenih agencijama, tvrde u Udruženju banaka Srbije.

      - Banke, ipak, radije pokušavaju najpre da pronađu neko rešenje za klijenta koji ne može da otplaćuje prispele rate - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - To su najčešće grejs-periodi, reprogramiranje, refinansiranje i slično. Tek kao krajnje rešenje praktikuje se prodaja kredita.

      Naplata rata problematična je kod 17,5 odsto odobrenih zajmova, vrednih oko 270 milijardi dinara. Prema podacima Kreditnog biroa, privreda najviše kasni u otplati rata - čak 13,4 odsto pozajmica ne vraća se na vreme. To je porast od 6,5 odsto u odnosu na period od pre godinu dana. Docnja građana dostigla je 3,3 odsto pozajmica.

      - Ima problema i u otplati kredita, a procenat problematičnosti često zavisi od vrste pozajmice - kaže Gojko Vrcelj, zamenik direktora Sektora za upravljanje rizicima plasmana Folksbanke. - Banke su zato primorane da se na razne načine dovijaju kako bi naplatile svoja potraživanja, od slanja opomena preko administrativnih zabrana, pa nadalje.

      Jedna od velikih agencija za naplatu dugova otkupila je blizu 10.000 kredita građana i još nekoliko hiljada zajmova firmi, naravno po diskontnoj ceni.

      - Pronalazimo i one dužnike do kojih banke ne mogu da dođu - kažu u ovoj agenciji. - Sama procedura oko naplate kreditnih rata je umnogome standardizovana. Kreće se od poziva dužnika telefonom, zatim obaveštenja pismenim putem, ili se ode na vrata. Tri poziva, u isto toliko meseci, uobičajeni su. Ako tu ne uradimo ništa, krećemo na sud.

      U Narodnoj banci Srbije ukazuju da bankari mogu da ustupe „trećem pravnom licu“ potraživanja koja ne mogu da naplate. Ali, u tom slučaju uslovi iz kreditnog ugovora ne mogu se menjati, kako se klijent ne bi doveo u nepovoljnu situaciju.

      - Banke to rade da bi umanjile svoj kreditni rizik i svoje gubitke, naravno pod uslovom da su dugovi dospeli - kažu u NBS. - Uslov je i da firma, odnosno agencija kojoj se ustupa dug, nije povezana sa bankom na bilo koji način.

      Obaveza
      Banka koja prodaje dug može ustupiti podatke o klijentu agenciji ili, kako kažu, „trećem licu“, samo uz pismenu saglasnost klijenta. Ona je neophodna da bi se sačuvala takozvana obaveza bankarske tajne. Koliko se to u praksi primenjuje, zasad nije moguće proveriti.


    •