• Nemar odnosi živote pešaka

      • 08. Novembar 2011.
      • Izvor: www.novosti.rs

    • Pešaci sve više ginu u saobraćaju zbog sopstvene nebrige. Veliki broj ulica bez trotoara i adekvatnog osvetljenja

      Jagodina, Obrenovac, Novi Pazar, Sopot, Ljig, Novi Sad, Kraljevo i Kragujevac samo su neke od crnih tačaka za pešake u Srbiji. To su mesta u kojima ih je, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, prošle godine najviše stradalo. 

      Stručnjaci upozoravaju da sve više pešaka gubi život na ulicama, a pored toga što sami snose deo odgovornosti, dele je i sa neodgovornim vozačima i lokalnim samoupravama koje ne vode dovoljno računa o bezbednosti saobraćajnica.

      Samo u prvih osam meseci ove godine u saobraćajnim nesrećama je poginulo čak 89 pešaka. Statistika kaže da su oni ugroženiji čak i od motociklista. Damir Okanović, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, upozorava da je situacija alarmantna.

      - Ove godine imamo drastičan rast nastradalih pešaka - kaže Okanović. - Krivicu za to snose i oni sami i vozači, ali i lokalne samouprave. Brojne su ulice u Srbije koje nemaju trotoare ili nisu osvetljene i opštinske vlasti bi morale da se potrude da to isprave.

      Najugroženije su osobe starije od 65 godina, koje čine više od 40 odsto poginulih. Najčešća greška koju pešaci prave je prelazak kolovoza van obeleženih prelaza ili na delovima gde ih vozači ne očekuju. S druge strane, vozači najčešće izazivaju nesreće sa smrtnim ishodom onda kada se ne obaziru na pešačke prelaze.

      Jedna od najčećih situacija u kojima pešaci ginu je prelazak kolovoza sa više traka u jednom smeru. Neretko se dešava da se automobil koji je najbliži trotoaru stane na pešačkom prelazu, ali se vozilo u susednoj traci ne zaustavi i udari pešaka. Opasan je i prelazak ulice iza autobusa, odmah po izlasku iz javnog prevoza, kao i izlazak na kolovoz između parkiranih automobila.

      Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović kaže da je deo problema to što je na pešake teško uticati i naterati ih da promene ponašanje i pridržavaju se pravila.

      - Zakon se koncentrisao na vozače, za koje su povećane kazne, dodeljuju im se kazneni poeni, dok je jedina mera prema pešacima kazna koja je malo povećana - objašnjava Jovanović. - Pored toga, vozači polažu ispit da bi dobili dozvolu, a za pešake nema škole. Zato treba raditi na edukaciji pešaka, ali, naravno, i na kontroli vozača. Novi zakon predviđa i obaveznu izgradnju trotoara na saobraćajnicama u naseljenim mestima, ali za to je potrebno dosta novca i vremena. Očekujemo da će i ta mera uticati na veću bezbednost pešaka.

      Agencija za bezbednost saobraćaja nekoliko puta je pozivala lokalne samouprave da formiraju tela za bezbednost saobraćaja i izrade trotoare, uličnu rasvetu, zaštitne ograde i prošire bankine. Neophodno je i više uređenih parkinga zbog smanjivanja broja nepropisno parkiranih automobila.

      Pravila važe za sve
      Pešaci su kao i vozači dužni da se pridržavaju saobraćajnih propisa i pravila, kaže Okanović: - Često se čuje da su vozači dužni da predvide mogućnost da će se pešaci ponašati nepropisno, ali to je, sa stanovišta struke, apsolutno pogrešno. On mora da vozi u skladu sa pravilima i ima pravo da isto očekuje od pešaka. Naravno, vozač je dužan da se prilagodi ako vidi da se pešak ne ponaša propisno, ali ne može to da predvidi.

      Izvor: www.novosti.rs


    •